Боже

Боже, створи ме опет!
Хоћу да будем нов!
Обећавам, бољи бићу,
треба ми благослов!

Бићу ти јагње, одано, верно,
нећу те псовати!
Боже, узми чекић у руке,
почни ме ковати!

Боже, теби се то може!
Боже, теби се то може!

     Нећу више бити лаком,
     да се молим Богу сваком,
     грехова ме ослободи,
     својом руком ти ме води!

    Боже, теби се то може,
    Боже, теби се то може!

Боже, насликај ме опет,
узми платно и кист!
Хоћу да се поново родим,
хоћу да будем чист!

Имаћу више вере у тебе,
име ти славити,
Боже, замешај боје,
почни ме правити!

Боже, теби се то може,
Боже, теби се то може!

     Нећу више бити лаком,
     да се молим Богу сваком,
     грехова ме ослободи,
     својом руком ти ме води!

     Боже, теби се то може,
     Боже, теби се то може!

Крај чаролије

Верујеш можеш да спасиш
ово наше расуло..
Са нама биће све у реду,
каже ти шесто чуло!

А твоја ме љубав дави
као огромна анаконда!
Када се црв сумње јави,
шта нам је чинити онда?

     Јер прва суза кад се пролије
     крај је чаролије!
     Прва суза кад се пролије,
     крај је чаролије!

Можеш да лажеш себе
да са мном је идила,
и да никада у животу
ниси срећнија била!

     Али прва суза кад се пролије
     крај је чаролије!
     Прва суза кад се пролије,
     крај је чаролије!

Сакриј се иза ћошка,
стави главу међу дланове,
зар је могуће да си са мном
имала озбиљне планове?

Добро знаш ко сам и шта сам,
да неки ђаво у мени је,
ти си ипак заслужила
нешто мало поштеније!

     Јер прва суза кад се пролије,
     крај је чаролије!
     Прва суза кад се пролије,
     крај је чаролије!

Неверник

Можда ти кажем да си најлепша!
И да те волим - можда слагаћу!
Али...Чим ново јутро осване,
за неком бољом срећом трагаћу..

И зато чекај, не залећи се..
Полако.. Немој никуд журити..
Још данас ја те гледам заљубљен,
већ сутра - можда ћу зажмурити...

    Јер сам неверник у души!
    Слаткоречиви уметник лажи,
    који туђе снове руши,
    успут, док себи срећу тражи..

О својим тајнама ми не причај..
Ма нећеш тиме ништа постићи!
У зору, кад ново сунце јави се,
ко би га знао куд ћу отићи?

    Јер сам неверник у души!
    Слаткоречиви уметник лажи,
    који туђе снове руши,
    успут, док себи срећу тражи..

Колена

Уморан од свега, једва будим се..
На њу да не мислим, стварно трудим се..

И не знам где да кренем, свуд је сивило..
Срце се уз тугу чврсто привило..

     Ја још тражим њена глатка колена,
     очи црне, обрве од полена..
     Ја још памтим сваки трен чаролије,
     разум неће, али срце воли је!

Испочетка тако, сваке вечери,
топе ми се снови као глечери..

Знам да није патња, не знам шта ли је,
оно што ме вуче на дно провалије..

     Ја још тражим њена глатка колена,
     очи црне, обрве од полена..
     Ја још памтим сваки трен чаролије,
     разум неће, али срце воли је!

Прослављам дан

Сви моји ортаци из краја
завршили су високе школе,
и имају паметне жене,
које их, тобоже, воле..

Свако од њих је своју
звезду водиљу нашао,
једино ја, по њима,
нисам се снашао..

Пријатељи с факултета,
запалили су преко баре,
на другом крају света
обрћу, тобоже, паре..

Чујем их тако понекад,
почну причу о фирмама својим,
једино ја, по њима,
у месту стојим..

    А ја...
    Прослављам дан, кад сам те упознао..
    Шта права срећа је - тада сам дознао..
    Светлим бојама сам живот свој обојио,
    прослављам дан, кад сам те освојио..

    Јер кад се сам мало,по површини загребе,
    сви они немају ништа, а ја - имам тебе!

Момци са којима сам тренирао,
још за лоптом трчкарају,
скупљају златне медаље,
светом, тобоже, харају..

Виђам их на ТВ-у,
у време недељног ручка,
једино ја сам за њих,
као глува кучка..

     А ја...
     Прослављам дан,кад сам те први пут имао..
     Слатко си причала,ја главом потврдно климао..
     На колико си ме осмеха навела..
     Прослављам дан,кад си ме завела!

     Јер кад се сам мало по површини загребе,
     сви они немају ништа, а ја - имам тебе!

0:0

Нерешено, нула-нула..
Нема победника ни поражених..
Само гомила тешких речи
и обећања погажених...

На чијем тасу је грехова више,
нећемо вагати..
Ко је ћорсокаком пошао први,
касно је сад трагати!

     Да се свађамо и тучемо,
     то ништа не би вредело!
     Црту кад подвучемо,
     и кад рачуне сведемо,
     ја ћу се правити да ништа нисам рекао,
     ти се прави да ништа ниси чула,
     као да ничега није било,
     нерешено, нула-нула...

Нерешено, нула-нула,
нема победника, ни побеђених,
у нашем малом рату,
једва двоје, тешко повређених..

А већ сутра као феникс,
дигни се из пепела,
имај веру у себе,
зашто би стрепела..

     Да се свађамо и тучемо,
     то ништа не би вредело!
     Црту кад подвучемо,
     и кад рачуне сведемо,
     наш је дворац од злата,
     био обична пешчана кула,
     као да ничега није било,
     нерешено, нула-нула...

Поражен

Очи у очи са новим фијаском,
хладан ко Сибир, сломљен ко срча...
Не дам да сазнаш шта је под маском,
на лицу немам гримасе ни грча..

Тешки порази, тријумфи пирови,
и једних и других се давно уморих.
Ветри ме шибали, вукли ме вирови,
али овај пораз је један од горих!

     Поражен...До ногу потучен!
     Поражен...Ћутањем мучен!
     Поражен...Не волим двобоје,
     у којима се сам борим за обоје..

Очи у очи са новим фијаском,
не дам да сазнаш шта ми је на души.
Док цео свет се, у секунди, часком,
као обична кула од карата руши.

Тешки порази, тријумфи јалови,
и једни и други давно ме сломили.
Срећу на крилима однеше ждралови,
свега осталог има на гомили..

     Поражен...До ногу потучен!
     Поражен...Ћутањем мучен!
     Поражен...Не волим двобоје,
     у којима се сам борим за обоје...

Монопол на бол

Памтим све, место и датум,
узми ил' остави, твој ултиматум,
и хаљину у којој си била
са фелером на постави..

И поглед мој који је лутао,
истину коју сам ти прећутао,
да љубав није моја мила,
тек узми или остави..
   
      Иди, нећу питати где си,
      са собом све своје понеси,
      фотографије и књиге,
      и ону хаљину са фелером..

     Иди, немаш шта више спасти,
     стајаћу мушки, не, нећу пасти,
     јак сам, буди без бриге,
     нисам погођен гелером..

     Иди, мени остави бол..
     Ја на бол имам монопол..

Памтим све, док оплакујеш,
на врху кофера који пакујеш,
Три сестре и Ујка Вања,
одувек волела си Чехова.

А мени остављаш у аманет,
бол милион пута нанет,
слике са путовања,
и сенке својих грехова...

      Иди, нећу питати где си,
      са собом све своје понеси,
      фотографије и књиге,
      и ону хаљину са фелером..

      Иди, немаш шта више спасти,
      стајаћу мушки, не, нећу пасти,
      јак сам, буди без бриге,
      нисам погођен гелером..

     Иди, мени остави бол..
     Ја на бол имам монопол..

Девојка на слици

Добар дан, желим вам,
случајни пролазници,
да ли сте видели,
ову девојку на слици?

Не знам одакле је,
не знам како се зове,
ништа немам од ње,
осим слике ове..

Немојте се чудити,
тако се мало знамо,
тренутак обостране
слабости само..

Од тада се враћам
пољупцу никад слађем,
зато покушавам
да је нађем..

Улице знају ме..
Тргови ме знају..
Возачи аутобуса
ме поздрављају..

Таксисти раменима слежу..
Чистачи одмахују главом..
Рибари тврде да није прошла,
ни Дунавом ни Савом..

А ја тражим и даље,
ево недеља шеста,
попреко и уздуж
сва могућа места..

Не знам одакле је,
не знам како се зове..
Ништа немам од ње,
осим слике ове..

Ја сам добро

Нико и ништа, то сам ти ја..
Тек један од њих стотину,
за које имаш увек исту
спремљену измишљотину.

Напамет научену,
понављаш је као папагај...
Само напред, без мене,
настави и трагај.

     А ја бићу добро, немој се плашити,
     рањено срце ћу некако зашити,
     нађи бољег да те заштити
     у болу и самоћи..

     Стварно сам добро, немој се бојати,
     и после тебе свет ће постојати,
     нађи бољег ко ће ти бројати,
     звезде у хладној ноћи...

Стицај околности, то сам ти ја,
само један од њих стотину..
На срцу ћу, (твој сувенир),
чувати огреботину..

Наивно веровах
да си посебна и другачија,
да можеш бити само моја,
а не свачија..

     И бићу добро, немој се плашити,
     рањено срце ћу некако зашити,
     нађи бољег да те заштити
     у болу и самоћи.

    Стварно сам добро,немој се бојати,
    и после тебе свет ће постојати,
    нађи бољег ко ће ти бројати,
    звезде у хладној ноћи..

Такав сам

Доста је истине у томе кад кажеш да сам чудан!
Шта онда тражиш на овој мојој Пијаној лађи?
Прошло је подне а ја се правим да нисам будан,
знам да ти смета, само изволи, неког бољег нађи...

Тачно је то, самом сам себи понекад тежак,
јасно ми је да многе ствари нису ти јасне.
Добар сам глумац, у души потоп, на уснама смешак,
љубав је само надуван балон, временом спласне.

    Шта ли си само нашла у мени?
    Врелу крв? Хладну руку?
    Када ме сретнеш главу окрени,
    обиђи ме у широком луку!
    Зашто ти ђаво мира не да,
    не могу никако да разумем?
    Ја немам срце већ коцку леда,
    да стварно волим - то не умем!
    Такав сам... Шта ћу ти такав?

Не бих ни био с тобом да сам тражио паметну,
и стога немој, преклињем, памет да ми солиш!
Ја сам од оних зверки које трагове спретно заметну,
нипошто неко кога би требало да волиш!

Да сатима набрајам све мане не могу навести!
Од чега, побогу, ја овакав сутра да те спасим?
Кад сам пробисвет, хуља, бараба, без имало савести,
нема места на кугли земаљској где могу да се скрасим!


    Шта ли си само нашла у мени?
    Врелу крв? Хладну руку?
    Када ме сретнеш главу окрени,
    обиђи ме у широком луку!
    Зашто ти ђаво мира не да,
    не могу никако да разумем?
    Ја немам срце већ коцку леда,
    да стварно волим - то не умем!
    Такав сам... Шта ћу ти такав?

Напиши песму о мени

Биће кише,
водитељ с радија опомиње,
не волим кише..
Пушта песму,
у њој се твоје име спомиње,
а то не волим још више..

Опсујем кума, што је баш то
име теби морао дати,
од толико других, лепших,
баш си се тако морала звати,
ооооо...

    Радио гасим,
    нећу да слушам песму ову,
    писану за све
    које се као ти зову,
    радио гасим,
    написаћу ја, песму бољу,
    чим мисли скрасим...
    само за тебе...
    само за тебе...

Јесу ли искрени, док то свирају
и певају ти мали богови,
или се имена тек тако бирају,
да се слажу риме и слогови?

Обични стихови, строфе обичне,
без душе, вешто сковане,
и заправо нема Марије,
ни Наташе, ни Ене, ни Јоване,
смишљено име,
само због риме,
ооооо...

    Радио гасим,
    нећу да слушам песму ову,
    писану за све
    које се као ти зову,
    радио гасим,
    написаћу ја, песму бољу,
    чим мисли скрасим,
    само за тебе...
    само за тебе...

Јер једном...
,,Напиши песму о мени,
у њој ми име спомени",
рекла си бојажљиво...

,,Нек је кратка и мала,
ево унапред хвала",
слушао сам те пажљиво,
написаћу ја, песму бољу,
чим мисли скрасим,
само за тебе,
само за тебе...

А онда...
Поломићу пенкало,
у искушење да не бих пао,
другој песме да пишем,
па да ми после буде жао..
Нећу се кајати ни мало,
поломићу пенкало!

Дежурни кривац

Браним се ћутањем, не треба ми адвокат,
све што бих могао рећи, знаш од раније..
Срце ми сломљено, то није поломљен нокат,
боли много јаче а зараста лаганије..

Одбаци прошлост и закључај је кључем,
ничега није било, ништа не постоји,
некад сам могао мач да из камена извучем,
сада тај исти мач над главом ми стоји..

На мене кривицу свали,
прихватам, бићу негативац,
све разумем, нисам мали,
треба ти дежурни кривац..

Не треба ми адвокат, чутањем се браним,
богат сам човек ако је заиста чутање злато.
Шта год да кажем, причам језиком страним,
погрешно разумеш, тишина боља је зато..

Прошлост одбаци и закључај је кључем,
нисам слабић да са неким делим јаде.
Брод препун наде на хрид чу да насучем,
а некада била си мој светионик наде..

За собом мостове спали,
реци да исти сам као сваки мушкарац,
све разумем нисам мали,
треба ти жртвени јарац..

Раније

Дуле је увек био луд за шведским тетама,
има колекцију на VHS касетама.
Живи у Штокхолму, вози по шумама,
нову Сканију са великим гумама.
И каже:

,,врте се паре као точкови Сканије,
штета што нисам дошао раније"..

Малога Кизу сви су сматрали лузером,
он већ треће лето крстари крузером.
Трендове прати и потпуно фенси је,
живи са маторком у центру Валенсије.
И каже:

,,живот је сладак као вина из Шпаније,
штета што нисам дошао раније"..

Пеђа и Срки лењи, грамзиви скотови,
до врха стигли, прво били су ботови.
За зрно власти цео свет би да поруше,
имају ајпод, џип и тип-топ спонзоруше.
и кажу:

,,Живот је леп као Сораје и Станије,
штета што нисмо уз власт још раније"..