Монопол на бол

Памтим све, место и датум,
узми ил' остави, твој ултиматум,
и хаљину у којој си била
са фелером на постави..

И поглед мој који је лутао,
истину коју сам ти прећутао,
да љубав није моја мила,
тек узми или остави..
   
      Иди, нећу питати где си,
      са собом све своје понеси,
      фотографије и књиге,
      и ону хаљину са фелером..

     Иди, немаш шта више спасти,
     стајаћу мушки, не, нећу пасти,
     јак сам, буди без бриге,
     нисам погођен гелером..

     Иди, мени остави бол..
     Ја на бол имам монопол..

Памтим све, док оплакујеш,
на врху кофера који пакујеш,
Три сестре и Ујка Вања,
одувек волела си Чехова.

А мени остављаш у аманет,
бол милион пута нанет,
слике са путовања,
и сенке својих грехова...

      Иди, нећу питати где си,
      са собом све своје понеси,
      фотографије и књиге,
      и ону хаљину са фелером..

      Иди, немаш шта више спасти,
      стајаћу мушки, не, нећу пасти,
      јак сам, буди без бриге,
      нисам погођен гелером..

     Иди, мени остави бол..
     Ја на бол имам монопол..