Остави врата, светло не гаси,
нека су столице на тераси,
када одeш, сешћу у мрак..
Месец је црн, ваздух је горак,
хиљаду тона тежак ти корак,
ниједан растанак није лак..
Мислила си болети неће,
а боли све јаче и јаче..
Оне што волиш, тек кад их изгубиш,
схватиш колико ти значе..
Слепа за бол, глува за прекор,
бираш за своју победу декор,
добар су пар вотка и џин..
Поглед је нем, додир је хладан,
о томе ћеш да мислиш сутрадан,
ниједан растанак није фин..
Мислила си..
нека су столице на тераси,
када одeш, сешћу у мрак..
Месец је црн, ваздух је горак,
хиљаду тона тежак ти корак,
ниједан растанак није лак..
Мислила си болети неће,
а боли све јаче и јаче..
Оне што волиш, тек кад их изгубиш,
схватиш колико ти значе..
Слепа за бол, глува за прекор,
бираш за своју победу декор,
добар су пар вотка и џин..
Поглед је нем, додир је хладан,
о томе ћеш да мислиш сутрадан,
ниједан растанак није фин..
Мислила си..